Siva boja kose – prirodna, farbana, nega i održavanje

Da li postoji prirodna siva boja kose? Prirodne boje kose mogu biti crna, plava, braon, crvena ili veoma svetla, skoro bela. Sve prirodne boje kose, uključujući sivu, belu ili najsvetliju plavu su zapravu nijanse braon prirodne kose, ali neke prirodne boje kose imaju nijanse plave, narandžaste, zelene ili cyan (zelenkasto-plava).

Boja kose je u stvari pigmentacija folikula dlake koja dolazi od dve vrste melanina: feomelanina i eumelanina.

Ukoliko je kod nekog više prisutan eumelanin, onda mu je dlaka tamnija, a ako je manje eumelanina, onda je kosa svetlija.

Takođe se smatra da što je dlaka tamnija, to će osoba ujedno imati više folikula dlake na skalpu.

Ako posmatramo nivoe melanina, onda oni mogu varirati tokom vremena i starenja osobe. To dovodi do toga da se boja kose menja kod ljudi, pa čak i da se u jednom folikulu dlake nađe više od jedne boje.

Boje kose se obično povezuju sa etničkom pripadnošću, dok se siva ili bela kosa povezuju sa starošću.

Postoji jedna skala koju koriste fizički antropolozi, ali i medicinari, kako bi određivali nijanse boje kose. Ova skala se zove Fišer-Salerova skala, a boje se označavaju na sledeći način: A je oznaka za veoma svetlu plavu boju, od B do E su svetlo plave boje, od F do L su plave ili blond, od M do O su tamno plave, od P do T su svetlobraon do braon boje, od U do Y su tamno braon i crne, dok se crvena i crveno-plava obeležavaju rimskim ciframa od I do IV za crvenu i od V do VI za crveno-plavu.

Osobe koje imaju feomelanin su oni ljudi sa narandžastom i crvenom kosom. Naravno, svi ljudi imaju po malo feomelanina u svojoj dlaci.

Eumelanin, na primer, ima i dve podvrste, crnu ili braon, pa se uz pomoć njih određuje tamni pigment boje kose.

Kada u ljudskoj kosi postoji niska koncentracija braon eumelanina, onda to rezultira plavom kosom, dok će veća koncentracija braon eumelanina dati braon kosu.

Kada osoba ima veće koncentracije crnog eumelanina onda ona ima crnu kosu, dok će niže koncentracije dati belu kosu.

Feomelanin je biohemijski stabilniji nego crni eumelanin, ali je manje stabilan od braon eumelanina. Zbog toga se on sporije razlaže kada oksidira. To je razlog zbog čega blanš, odnosno izbeljivač može da da tamnijoj kosi crvenkasti sjaj, kada se osoba farba ili blanšira. Ako se feomelanin i dalje razlaže, kosa polako postaje crvena, potom narandžasta, pa žuta i na kraju bela.

Naučnici koji se bave genetikom boje kose nisu još uvek došli do konačnih rezultata u svojim istraživanjima. Ipak, smatra se da postoji najmanje dva para gena koji utiču na, odnosno kontrolišu boju kose.

Crna kosa je najtamnija boja kose. U takvoj kosi se nalaze najveće količine eumelanina i ona je manje gusta u odnosu na druge boje kose.

Braon kosu karakterišu visoki nivoi eumelanina i niski nivoi feomelanina. Ljudi sa braon kosom imaju braon eumelanin i njihova kosa je srednje gusta. Devojke sa braon kosom su poznate kao brinete. Kestenjasta kosa je kosa koja ima crvenkaste nijanse braon kose.

Plava kosa može varirati od skoro bele (platinasto plave) pa sve do tamno zlatno plave. Ovakve kose mogu imati bilo koje proporcije feomelanina i eumelanina, ali ujedno imaju i male količine ovih elemenata.

Mnoga deca koja se rode sa plavom kosom kasnije razviju tamniju kosu. Prirodna svetlo plava kosa je veoma retka u odraslom dobu i ona se nalazi kod severnih i zapadnih Evropljana.

Siva i bela kosa. Siva ili bela kosa nisu izazvane stvarnim sivim ili belim pigmentom, već se ove dve boje pojavljuju zbog nedostatka pigmentacije i melanina. Bezbojne kose izgledaju sivo ili belo zbog načina na koji se svetlost reflektuje. Siva boja kose se obično pojavljuje prirodno kako ljudi stare. Kod nekih ljudi se ovo može dogoditi i dok su veoma mladi.

Takođe, ponekad se dešava da siva kosa može biti izazvana tiroidnom deficijencijom, Vardenburgovim sindromom ili nedostatkom vitamina B12.

U jednom trenutku ljudskog životnog ciklusa, ćelije koje su smeštene u bazi folikula dlake, počinju da se usporavaju i prestanu da proizvode pigment.

Pijebaldizam je redak autozomni dominantni poremećaj u razvoju melanocita, koji može da izazove kongenitalni beli zalizak.

Evropljani obično počinju da sede u srednjim 30-im godinama života, dok Azijati počinju da sede u kasnim 30-im. Većina Afrikanaca zadržava svoju originalnu boju kose dok srednjih 40-ih.

Proces dobijanja sedih dlaka je gradacijski, mada se od velikog stresa nekada može osedeti i “preko noći”.

Kako dobiti sivu boju kose?

U poslednje vreme primećujemo da je siva boja kose postala veoma popularna. Sve je više žena i devojaka koje se farbaju u sivo. Ova boja kose je nekada bila potpuno “out”, međutim, vremenom je postala prihvaćena i ne samo to, postala je pravi trend, naročito ako je dobro iznijansirana.

Svako ko želi da dobije dobru sivu boju kose mora da se naoruža strpljenjem i mora znati da do željene boje može doći tek iz nekoliko koraka, nikako odjednom.

Žene se odlučuju za razne nijanse sive boje, pa ćemo tako moći da vidimo mišje sivu, srebrnu boju kose ili biserno-sivu.

Koju god boju da želite, znajte da ništa nećete moći da postignete pre nego što posvetlite, tj. izblanširate svoju kosu. Kod nekih je ipak dovoljna samo dekoloracija kose, ili izvlačenje pigmenta.

Kada želite da dobijete pravu sivu boju, morate znati da ćete to postići samo ako prilično posvetlite kosu pre farbanja u sivo. Ovaj postupak prilično uništava strukturu dlake, pa se ne preporučuje osobama sa slabom, suvom i krhkom kosom.

Nakon izvlačenja pigmenta iz kose, kosa se obično neutrališe, tačnije tonira. Zahvaljujući toniranju, uspevamo da suzbijemo žućkasti sjaj.

Mnoge svetske kompanije koje proizvode kozmetiku za kosu, kao i palete farbi i koloršampona, unele su u svoju ponudu i sive, tj. srebrne nijanse.

U svetu je trend farbanja u sivu/srebrnu boju poznat pod nazivom “granny hair” (bakina kosa).

Kratak vodič – kako se ofarbati u sivo?

Pre svega, morate znati da ćete dok budete izvlačili ovu boju kose morati prilično da oštetite kosu jer ćete je blanširati i farbati. Odluka je na vama – da li to želite ili ne?

Pre nego što krenete sa farbanjem kose u sivo, najbolje bi bilo da se 6 meseci uopšte ne farbate i da pustite da vam izraste prirodna kosa. Dakle, nema farbanja oko 6 meseci. Neka vam prirodna kosa izraste što je više moguće pre nego što na nju stavite blanš.

Nedelju ili dve pre farbanja u sivo priuštite sebi jedan dubinski tretman, odnosno pakovanje. Pošto će izbeljivanje prilično da isuši i ošteti kosu, dubinski balzam tretman, odnosno pakovanje će u neku ruku pomoći da smanjite suvoću i pucanje dlake.

48 sati pre farbanja u sivo prestanite sa pranjem kose. Prirodna ulja i masnoće u vašoj kosi će pomoći da zaštitite svoj skalp, odnosno kožu glave od iritacija tokom blanširanja.

Takođe bi bilo dobro da se malo podšišate, jer nema potrebe da blanšom uništavate već ispucale krajeve. Ovo se naročito odnosi na osobe koje su već bile farbane ranije.

Jedino ako imate svetlo plavu kosu, prelazak u sivu boju neće podrazumevati izbeljivanje. U svakom drugom slučaju, blanširanjem ćete izvući boju pre procesa prelaska u sivo.

Kada dođe dan D, vreme je za izbeljivanje, odnosno blanširanje cele kose. Ovaj postupak bi trebalo da radi iskusan profesionalac, kako ne bi bilo neželjenih posledica.

Nakon blanširanja, dobro bi bilo da se stavi purpurni toner kako bi ublažio žućkaste podtonove koji su ostali nakon blanša. Ljubičasti toner treba da odstoji na kosi oko 20 minuta pre nego što se ispere.

Zašto je toner ljubičast? Zbog toga što je ljubičasta boja suprotna žutoj, i to će dati beličasto-sivkastu boju vašoj blanširanoj kosi.

Zatim će vaš frizer naneti farbu, koja je zapravo purpurna. Farba bi trebalo da odstoji pola sata, a zatim da se ispere.

Održavanje sive boje kose

Da biste održavali svoju sivu kosu morate koristiti šampone bez sulfata i šampone za farbanu kosu.

Na svake 2-3 nedelje tonirajte kosu prelivom sa sivim pigmentom kako biste održali sjajnu i postojanu boju, jer siva boja brzo izbledi.

Sponzorisano:

loading...
Loading...